Endotelijumske celije
Endotelijumske celije su sloj debeo svega JEDNU ćeliju koji pokriva kompletnu unutrašnjost arterija i vena. Kada bi se sva povrsina pokrivena endotelijumskim ćelijama dovela u jednu ravan, ta povrsina bi bila kao osam teniskih terena! Ove ćelije imaju votalnu funkciju da propustaju kiseonik iz crvenih krvnih zrnaca ka ka ćelijama svih organa i da sprovedu ugljen dioksid koji je nastao kao nusprodukt tj. otpad u procesu proizvodnje energije u mitohondrijama nazad u crveno krvno zrnce
Iza sloja endotelijumskih ćelija se nalaze mišićne ćelije koje po potrebi relaksiraju ili sužavaju arterije i na taj način mijenjaju hidraulični pritisak tj. krvni pritisak u krvnim sudovima u zavisnosti od trenutnih potreba organizma
Manjak signalnog molekula N-O
Nakon konzumacije hrane bez aktivnog stresa poželjno je da se relaksiraju arterije i vene tako poveća protok krvi prema kapilarima i ubrza pakovanje glukoze u ćelije mišića. Nakon pojave glukoze u krvi odmah se javlja insulin - komandni signal za pakovanje glukoze.
Ovaj isti signal u endotelijumskim ćelijama ima potpuno drugi efekat u odnosu na većinu ostalih ćelija u organizmu. Insulin se kači na receptore endotelijumske ćelije i unutar nje se pokreće signalna kaskada koja ima za rezultat proizvodnju signalnog molekula gasa azot - oksida (NO) koji ide ka mišičnim ćelijama arterija i vena
Gas NO je veome jak vaso-relaksator - opušta mišiće arterija i vena. Lijek nitro-glicerin sadrži azot i koriste ga srčani bolesnici u slučaju hitne potrebe za povećanjem protoka krvi kroz mišiće srca kao spasonosan lijek u toku akutnog napada angine.
Dejstvo signalnog gasa NO je ograničeno samo na ćelije arterija i vena koje su u neposrednoj blizini endotelijumskih ćelija zato što mu je rok trajanja u organizmu od 1 do najviše 3 sekunde tako da ne može stići do drugih ćelija i izazvati neželjenu relaksaciju nekih drugih udaljenih mišića.
Kada nema insulina u krvotoku ili je insulin ne-efikasan endotelijumske ćelije prekidaju proizvodnju relaksacionog gasa NO i arterije i vene se lagano sužavaju i povećavaju krvni pritisak
Ovo znači da osoba koja ima tzv insulinsku rezistenciju tj insulin kod nje ne izaziva očekivanu reakciju nikada se ne javlja faza relaksacije mišića u arterijama i venama i krvni pritisak je stalno povećan i vremenom raste.
Oštećenje mitohondrija
Drugi problem je oštećenje mitohondrija unutar endotelijumskih ćelija. Ove ćelije imaju veliku potrošnju energije i potrebne su im savršeno funkcionalne mitohondrije.
Kako kod endotelijumskih ćelija insulin ne igra ulogu signala koji "otvara" kapiju za ulazak glukoze (GLUT4) transporteri, to se glukoza transportuje u njih kroz GLUT1 transportere
Funkcija GLUT1 transportera ne zavisi od prisustva insulina i uvijek oni propuštaju glukozu, tj ne postoji određeni stepen kontrole ulaska glukoze koji ima ćelija sa GLUT4 trensporterima. To znači da je ulaz glukoze ne-regulisan i to izaziva česte i nagle promjene u režimu rada mitohondrija unutar endotelijumske ćelije.
Nagle promjene režima rada u stilu stani-kreni mitohondrije mogu dovesti do situacije da se na ulazu u elektronski transportni kanal na unutrašnjoj membrani mitohondrije (ETC) nalazi više elektrona nego što je protočni kapacitet kanala ETC-a
Kada se učestano dešava da ETC na mitohondriji ne može da "proguta" sve elektrone jer na njegovom izlazu nema dovoljno receptora za elektrone onda se na ulazu u ETC formira hidrogen-peroksid ultra jaki oksidant Ovaj radikalni oksidant ošteti delikatne molekule ETC na mitohondriji i na taj način se smanjuje efikasnost mitohondrije i time i proizvodnja ATP molekula glavnih transportera energije u svakoj ćeliji
Nešto više o ovoj štetnoj pojavi je dato na stranici Mitohondrije
Ova pojava dovodi do tzv disfunkcionalne endotelijumske ćelije - ove vitalne ćelije ne funkcionišu kao treba.
Ova pojava je uvod u svaku kardiovaskularnu bolest.
Kontaminacija od triglicerida